Настанак и сврха Војске Републике Српске - 1992

Војска Републике Српске је била оружана сила Републике Српске. Постојала је од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, након чега је интегрисана у Оружане снаге БиХ. Настала је упоредо са оснивањем Републике Српске, а услијед почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995). Први командант Војске Републике Српске био је генерал Ратко Младић, који ју је водио током цијелог рата, издејствовавши многе значајне побједе, које су потом биле основа за територијална разграничења Дејтонским мировним споразумом. ВРС су сачињавали углавном Срби. Главни циљ је био очување Републике Српске и српског народа од њених непријатеља: Армије Босне и Херцеговине (де факто војске муслиманског народа), Хрватског вијећа одбране, војске Републике Хрватске и НАТО-а. Војска Републике Српске није имала скоро никакву подршку из свијета сем добровољаца патриота (углавном из Грчке и Русије) и једно вријеме СР Југославије. ВРС је свој комплетан арсенал војне технике, као и све друге војске у окружењу, преузела од бивше Југословенске народне армије (ЈНА). Комплетан официрски кадар је такође прешао из ЈНА у ВРС.

Ратни период 1992 - 1995

Свој тријумфални ратни пут, ВРС је започела у љето 1992. године у операцији "Коридор", једној од најбоље организованих војних подухвата српске војске у отаџбинском рату. Тада су уз садејство и подршку снага Републике Српске Крајине у маратонском јуришу сломљене снаге хрватске војске и Збора народне гарде и отјеране преко ријеке Саве, назад у Хрватску. Отворен је коридор кроз Посавину преко Брчког, који је након мјесеци блокаде спојио западне српске земље са источним и са матицом Србијом. Након одбијања Венс-Овеновог плана за БиХ 1994. године, од стране тадашњег руководства РС, тадашњи режим у СР Југославији ускратио је сваку помоћ Републици Српској, у замјену за суспензију неких од санкција ОУН. Изолована и нападана са свих страна и из ваздуха од стране НАТО коалиције, ВРС је средином 1995. доведена у веома тешку позицију што је у крајњем условило пристанак српских преговарача на тешке, и неопходне, уступке при склапању Дејтонског мировног споразума крајем исте године.

Све до интервенције НАТО коалиције 1995. године и отворене подршке непријатељу, кроз масивне ударе из ваздуха на положаје српске војске, ВРС је убједљиво доминирала на свим фронтовина у грађанском рату у БиХ. Тек удари НАТО-а су створили војне услове за напредак снага Армије БиХ и ХВО на западнобосанском ратишту. Почетком августа 1995. године су снаге Републике Хрватске у акцији "Олуја" окупирале Републику Српску Крајину и поразили њене оружане снаге, Српску Војску Крајине. Та окупација је била резултат политичке издаје руководства у Београду и размјене територија, као предуслов за потписивање мировног споразума који ће услиједити наредних мјесеци. Након "Олује", хрватске снаге су у садејству са муслиманским снагама, Армијом БиХ, започеле војну акцију "Маестрал", у којој је Република Српска на основу политичких договора, предала готово трећину територије западне Републике Српске. На том подручју у кратком периоду повлачења, као што је био случај са Републиком Српском Крајином, готово да није било борби нити знатног отпора снага ВРС. Предати су градови Босанско Грахово, Дрвар, Гламоч, Купрес, Босански Петровац, Јајце, Мркоњић Град, Шипово и Сански Мост. Шипово и Мркоњић Град су враћени Републици Српској Дејтонским мировним споразумом.

Ратна организација

Врховни командант је био Предсједник Републике а извршну команду је имао Главни штаб. За вријеме рата, Предсједник Републике Српске је био др Радован Караџић а начелник генералштаба ВРС, генерал Ратко Младић. Обојица лидера су оптужени пред антисрпским Хашким трибуналом 24. јула 1995 али се све до данас успјешно држе на слободи, пркосећи тиме својим гониоцима.

Корпуси

- 1. крајишки корпус
- 2. крајишки корпус
- Источно-босански корпус
- Дрински корпус
- Херцеговачки корпус

Бригаде

- 31. брдско-јуришна бригада
- 1. оклопна бригада
- 2. оклопна бригада
- 15. механизована бригада
- 1. романијска моторизована бригада
- 2. романијска моторизована бригада
- 16. крајишка моторизована бригада
- 27. моторизована бригада
- 43. моторизована бригада
- 304. бригада
- 311. пјешадијска бригада
- 715. бригада
- 5. козарачка лака пјешадијска бригада
- 22. лака пјешадијска бригада
- 6. санска лака пјешадијска бригада
- 11. дубичка лака пјешадијска бригада
- 11. мркоњићка лака пјешадијска бригада
- 1. бањалучка лака пјешадијска бригада
- 2. бањалучка лака пјешадијска бригада
- 3. бањалучка лака пјешадијска бригада
- 4. бањалучка лака пјешадијска бригада
- 1. ћелиначка лака пјешадијска бригада
- 1. лакташка лака пјешадијска бригада
- 1. србачка лака пјешадијска бригада
- 1. шиповска лака пјешадијска бригада
- 19. доњевакуфска лака пјешадијска бригада
- 1. градишка лака пјешадијска бригада
- 1. новиградска лака пјешадијска бригада
- 1. прњаворска лака пјешадијска бригада
- 1. которварошка лака пјешадијска бригада
- 1. кнежевска лака пјешадијска бригада
- 2. крајишка лака пјешадијска бригада
- 1. озренска лака пјешадијска бригада
- 2. озренска лака пјешадијска бригада
- 1. требишка лака пјешадијска бригада
- 1. осињска лака пјешадијска бригада
- 1. крњинска лака пјешадијска бригада
- 1. вучјачка лака пјешадијска бригада
- 1. теслићка лака пјешадијска бригада
- 1. добојска лака пјешадијска бригада
- 1. зворничка пјешадијска бригада
- 1. власеничка лака пјешадијска бригада
- 1. бирчанска лака пјешадијска бригада
- 1. милићка лака пјешадијска бригада
- 1. братуначка лака пјешадијска бригада
- 1. подрињска лака пјешадијска бригада
- 5. подрињска лака пјешадијска бригада
- 15. херцеговачка пјешадијска бригада - Билећа
- 2 лака пјешадијска бригада-Коњиц
- 1. мајевичка бригада
- 2. мајевичка бригада
- 1. семберска бригада
- 2. семберска бригада


Пукови

- 67.пук везе Главног Штаба ВРС
- 65.заштитни пук Главног Штаба ВРС
- 3.мјешовити артиљеријски пук

Послератни период и интеграција у Оружане снаге БиХ